PoeTris: Tri pjesme po izboru autorice.
Demonski Videla sam im u očima, kad ostanemo sami, život koji se pali, život veći od njih, život za koji nemaju muda. Dečačko uzbuđenje, strah i neku metahrabrost apstrahovanu od volje i smisla, od okolnosti i karaktera. Ta hrabrost je ono što se mora. Ona je kao vreme, znaš da vodi u smrt i ne opireš se. Videla sam kako lišeni izbora obigravaju oko dragocene lutke koja je tu i sada, sa njima, stvarna. Ona je mogućnost da ti se nešto desi. Ona je otvoreni portal. Uzimaju me za ruku, vode me, voze me svojim trotoarima, sporednim ulicama. Čudni mrakovi i krivine. Mene tu nema, oni jure svoj život. Ja sam mreža kojom ga hvataju. Nema me i uživam u tome. Nema me i zato mogu da priđem jako blizu, da vidim iz prvog reda pogled zapaljen životom. Idemo negde, ne znam gde. Ne znaju ni oni. Ne znaju šta sada. Šta se sa njom radi? Čemu ona služi? „Ona je mogućnost da mi se nešto desi.“ I život im se upali u očima. Vode me, voze me, beskonačno dugo, ne žele da stanu. Prave se da znaju gde idu. Odugovlače. Bitno je da sam tu i da smo krenuli negde. To ih smiruje: jer su zagrizli, jer nisu ispali pičke. To ih plaši: jer su zagrizli, jer nisu ispali pičke. Zgrabili su lutku i trče besciljno. Cilj ih zbunjuje. O cilju ne razmišljaju. Cilj je nedostižan. Cilja nema. Napravili su krug. I nigde nisu stali. Ona se vratila u svoju sobu vožena životom koji je goreo. Sad neokrnjena spava, sanja da krvari. (iz zbirke „Halter ego“)
Dobrotu na sunce Dobri ljudi su često grozni. Treba im vreme, iskustvo, znanje da shvate šta znači postupati dobro. Loši ljudi često imaju to znanje i umeju da usreće druge. I dobri i loši moraju da nauče kako se postaje dobar. To nikome nije dato. Data je samo dobrota koja ponekad ostane u nama neopažena, vidimo je mi sami i verujemo u nju, čvrsto. Naša duša je dobra, u njoj nema zla. A opet, uporno, zatucano i smušeno povređujemo celi svet. No, to i dalje ne znači da smo loši. Mi smo neznalice koje će možda jednom pripitomiti svoju dobrotu. (iz zbirke „Udaljena jednu stvarnost odavde“)
Žar Pesma dođe u mene kad stvari, u njihovom neprestanom kretanju, jednog trenutka zauzmu svoje mesto i ja ih ugledam kakve jesu. Pesme su emocionalni uvidi, svetlost bačena u mračne ćoškove duše, razumevanje jednog malog mehanizma (a ima ih bezbroj) koji proizvodi nijansu izvesnog osećanja, opažanje konstelacija iskustva koje su definisale deliće mene. I svaki taj uvid je bolan. Svi smo osetljivi na ono što jesmo. Pesme su osvetljeni komadi mog bića. Posle svakog svetla izgledala sam drugačije. Pesme su me menjale u sopstvenim očima. Bez njih bih se i dalje tražila po mraku. One su fotografije novih svetova i dokumenti mojih oblika. Kad ih napišem bezbroj i stavim na gomilu, svetleće kao žar cigare u beskrajnoj mrkloj noći. (iz zbirke „Udaljena jednu stvarnost odavde“)
Frida Šarar, autorka zbirki pesama Halter ego (VBZ, Zagreb, 2018.) i Udaljena jednu stvarnost odavde (VBZ, Zagreb, 2022.), te knjige tvitova Ženo, pokrij tu dušu (VBZ, Zagreb, 2021.). Zadnjih nekoliko godina piše kolumne za više portala u regionu. Dobitnica je međunarodne novinarske nagrade INTERFER za tekst „Prvi Hrvat u mom selu“.
Rođena u Kruševcu. Živela i studirala u Beogradu. Živi i piše u Rijeci.
https://www.vbz.hr/autor/sarar-frida/
https://www.facebook.com/frida.sarar/
https://www.instagram.com/fridasarar/
#Frida Šarar #poetris #poezija
