Bend koji je zaokružio priču festivala Riječke zvečke koji se održao tijekom vikenda je definitivno Buč Kesidi. Mladi pančevački duo pamtljiv je po tome što je tijekom pandemije rasprodao dvorište ALU u Zagrebu pet dana zaredom i pokazao da nisu samo cajke te koje to u Hrvatskoj mogu postići. Tada su preokrenuli stih „ljubav je na ulici“ i pjevali – ljubav je na Ilici. Time su bez patetike pokazali bit glazbe – da spaja i pomiče odnosno briše granice između ljudi. To smo doživjeli i sada na Sušaku kada su stali pred nas i još jednom dokazali da predstavljaju glas nekoliko generacija. Bend je trenutno na turneji, a mi smo razgovarali s bubnjarom Zoranom Zarubicom.
Rekli ste na bini da vas vežu lijepa sjećanja za Rijeku. Koja su to sjećanja?
Prva pomisao mi je da smo skupili hrabrosti premijerno pustili naše neke prve pesme, pjesmu poput Curimo po asfaltu i publika je odreagovala toliko divno da smo odlučili izbacimo stvar kao novi singl. U suštini riječka publika je presudila i odlučila koji će nam biti novi singl. Od tada je sve krenulo nekako pozitivno. Nakon pesme Euforija koje je bila prilično uspešna nije tako lako ni nastaviti da se piše u istom tempu.
Volite vi i Zagreb.
Volimo celu Hrvatsku. Imamo tu divnih prijatelja.
Baš sam htjela reći da vas hrvatska publika voli. Koliko volite vi nju?
Stvarno je obožavamo. Uvek se zahvalimo ljudima koji slušaju našu muziku, pogotovo van našeg malog grada Pančeva jer nije toliko lako izaći iz okvira mesta, pa iz grada pa onda iz jedne države i preći 700, 800 kilometara od naše kuće, a da ljudi pevaju naše pesme i da se radi o ovolikom broju ljudi koji se raduju našim pesmama i žele ponovno da dođu na naš koncert. To je nešto što je privilegija, prosto uživati u tome. Drago je i meni i Luki. Nastavimo ćemo da se trudimo da se broj ljudi uvećava i da muzika bude što bolja.
Kada smo kod okvira – jesi li opterećen ratnim naslijeđem?
Nimalo.
Kakav je osjećaj glazbom predstavljati glas nekoliko generacija?
Mi se samo trudimo da pišemo muziku koju volimo i trudimo se da budemo što konkretniji i jasniji u našem izrazu. Samim time se ljudi pronalaze u našim pesmama.
Uspjeli ste čak ući u glavu jedne žene i prenijeti ta razmišljanja. Kako?
Ne znam. Mislim da kada se trudiš da pronađeš istinu da se prosto stvari sklope i ljudi se u tome onda prepoznaju. Na nama je da se trudimo i budemo vešti u tome da napišemo to kako treba, a na ljudima je hoće li se pronaći u tome. Izgleda da nam ide od ruke, ali kako se to točno radi ne znam, zato nam verovatno i treba tri meseca da napravimo jednu pesmu. Nije nam bitan kvantitet kao što je trenutno u modernoj muzici. Ali zato stojimo iza svake pesme i pevat ću je sa 27, 28 godina koliko sad imam isto kao i s 81 verovatno koliko ima Mick Jagger u ovom trenutku.
Mladi ste doživjeli „boom“.
Pa da, počeli smo kao klinci. Jedan od mojih prvih bendova je s Lukom i iz toga je sve to izašlo. Lepa je stvar kad imaš najboljeg prijatelja pored sebe i otvarate se u tom procesu pisanja pesama. Shvatili smo da jedan bez drugog ne možemo da napravimo taj izraz i stvari kako treba. Lepa stvar je što delimo sve.
Što je za tebe istina?
Umetnost.
Što je umjetnost?
Istina.
Lijepo si me zajebao. Jesi li za ulazak Srbije u Europsku uniju?
Haha. Ne znam ja ništa o politici. Ja sam samo muzičar.
Onda te ne mogu pitati ni o tome što ste trenutno zbog litija glavna tema u EU..
Ja sam trenutno na turneji, ali o tome znam. U Srbiji su zbog toga veliki protesti. Mislim da je najbitnija stvar, pre svega, biti dobar čovek i brinuti o prirodi. Ukoliko tako ne radimo neće nam ništa ostati. Ne treba praviti pustinju tamo gde joj nije mesto.
Jesi li protestirao?
Da, bio sam na protestu. Stalno se ide na neke proteste.
Imate pjesmu „Nema ljubavi u klubu“. Ima li je uopće?
Uvek ima ljubavi. Ima je svuda, ima je i u klubu. Samo smo mi pisali o slučaju kada nema ljubavi u klubu.
Što je ljubav?
Ljubav je istina.
Istaknuta i ostale fotografije: Valentino Zvonarek
#bend #Buč Kesidi #glazba #intervju #Riječka Zvečka
