Piše: Maja Vranić
Vrisak Proliveno kafe Produžena z mlekon, Među namin paučina Kot tanki tavajol, A va glavi vrišćen Tiho Kot va čistu kušinelnicu. Kanat Naslišan tvoj kanat Nimaš sluha Ni pijan ni trezan Vavek isti kolor Vavek ista arija. Smejen se, Ča ću? Nemoj tako blizu Se je vavik meril po sebi Ljudi, ženske, postelji I bili su dobri Ako je on bil dobro I bili su loši Ako je on bil loše. A skoro vavek je bil loše Tako san loša Bila i ja. Kad je rekal, Nemoj tako blizu, Znala san da je vrime. Pensaj na me Niš me ne pitaj, Kad gren Ne znan Kad ću arivat Ne znan Nemojmo o tome. Pensaj na me, Ćeš? Kupit ću ti čagod Aš bin tela da me čekaš Mene ka san ti niš, Mene ka san ti se. Ne odi nikamo, Ne delaj niš Samo pensaj na me, Ćeš? Nisan tela Nisan tela, Samo bin volela Pet šest ur više spat Bit na teplon. Nisan više ona ista malica. Tvoja malica. Takovih malic je previše. A ja bin više volela Da mi rečeš Adio Kad ti rečen, da baš nisan tela.
Maja Vranić, rođena 1999. u Rijeci, zaposlena je kao stručna suradnica na Rektoratu Sveučilišta u Rijeci gdje se bavi pripremom znanstvenih projekata u Centru za potporu pripremi kompetitivnih znanstvenih projekata. Nakon završene jezične gimnazije, završila je dva studija društveno-humanističkog područja tijekom kojih je dobila tri dekanove nagrade. Osim u projektima, ima iskustva u odnosima s javnošću i turizmu.
Istaknuti vizual: Aleš Suk
#100 dugih riječkih jezika #čakavština #Kostrena #Maja Vranić #poezija
